Blaznavac Milivoje

 (1824-1873)

 
 
 
Rođen je 4. maja 1824. u celu Blaznavi, okrug Kragujevački, od oca Petra, seoskog trgovca i majke Petrije. Umro je 23. marta 1873.godine.  Bio je oženjen Katarinom, kćerkom Anke Konstantinović, unukom Jevrema Obrenovića. Imao je sina Vojislava, budućeg oficira, te kćer Milicu.

Osnovnu školu učio je u Blaznavi. Po svršetku bune, 1849. godnne, otišao je u Francusku, gde je u Mecu, prema nekim podacima, pohađao i završio kurs za pri- pravnike za Generalštab (Vojnoaplikaciona škola).
Unapređen u čin poručnika 5. jula 1846, štabs-kapetana 29. juna 1847, majora u maju 1849, potpukovnika 15. decembra 1855. pukovnika 15. januara 1858.  i generala 10. avgusta 1872.

Dužnosti: po završetku osnovne škole, radio je kao pomoćnik u radionici svog oca. Kasnije se osamostalio i bavio bojadžijskim zanatom. Kao osamnaestogodišnjak prešao je u državnu službu. Aprila 1842. postaje praktikant načelstva Rudničkog okruga. Septembra iste godine premešten je u prestonicu, za praktikanta Ministarstva unutrašnjih dela. Na ovoj dužnosti, u decembru 1842. unapređenje u zvanje kancelariste. Februara 1845. postao je sekretar načelstva Beogradskog okruga. Sa ovog mesta 7. avgusta 1846, prešao je u vojnu službu. Kao dobrovoljac, aktivno je učestvovao u događajima u Vojvodini 1848/49. Po svršetku bune, 1849. godine, poslat je prvo u Beč, a zatim u Francusku, u posebnu političku misiju. 
Za načelnika Vojnog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela, a u isto vreme i ađutanta nj. v. kneza Aleksandra Karađorđevića, postavljen je po povratku iz Francuske, 17. decembra 1855. Pored redovne dužnosti, u periodu 1855-1857. godine, neko vreme bio je i vršilac dužnosti upravnika varoši Beograda. Posle Svetoandrejske skupštine 1858. i povratka kneza Miloša na presto udaljen je iz službe i, praktično, interniran u svoje mesto, Blaznavu. Reaktiviran je u vojnu službu 1862. godine. Iste godine, 1. marta, postavljen je za načelnika novoustrojene Artiljerijske uprave u Kragujevcu, kao pukovnik artiljerijske struke. Na tom položaju nalazio se do 1865. godine. Kao načelnik Artiljerijske uprave, bavio se poboljšanjem pušaka i topova. a za pronalazak kuršuma sa većim dometom od dotadašnjih, odlikovao ga je napolitanski kralj.

Puške grinovog i pibodijevog sistema, koje su do tada bile u sastavu naoružanja vojske prepravljene su u novo, savremenije oružje. Kao načelnnk Artiljerijske uprave istakao se i prilikom turskog bombardovanja Beograda, kada je u veoma kratkom roku spremio, opremio i doveo sa svom potrebnom opremom, 3000 vojnika iz Kragujevca u Beograd.
Rekonstrukcijom kabineta Ilije Garašanina, 2. aprila 1865, postavljen je za ministra Vojnog, umesto Ipolita Mondena. Na toj dužnosti bio je i u kabinetu Jovana Ristića od 3. novembra 1867. do 21. novembra 1867, pa u kabinetu Nikole Hristića od 22. novembra 1867. do 21. juna 1868. U sva tri kabineta istovremeno je bio i zastupnik ministra građevina.

Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića, 29. maja 1868, izmenilo je situaciju. Neposredno posle atentata, kao ministar vojni izvršio je državni udar i uz pomoć trupa Beogradskog garnizona proglasio za naslednog kneza Milana, maloletnog unuka Jevrema Obrenovića. Skupština, sazvana tim povodom u Beogradu, pod jakim pritiskom, opkoljena vojskom, potvrdila je Milanovo stupanje na presto, a za namesnike odredila je Milivoja Blaznavca, Jovana Ristića i Jovana Gavrilovića. Na novoj dužnosti namesnika Blaznavac je ostao do punoletstva kneza Milana, 10. avgusta 1872. godine. Tog dana, knez Milan, za zasluge učinjene knezu i državi, unapredio ga je u čin generala i dao mu mandat za sastav nove vlade. U novoformiranoj vladi Blaznavac je predsednik i ministar vojni. Na njenom čelu nalazio se sve do smrti, 23. marta 1873. godine.

U Blaznavčeve zasluge spada i ukidanje dotadašnje prakse zamene služenja u Stajaćoj vojsci, kao i regrutovanje kockom, te uvođenje obaveznog služenja u vojsci. Bio je bio prvi general u formaciji tadašnje srpske vojske.
Odlikovanja: nema podataka da je imao srpska odlikovanja.

Strana: crnogorsko - Orden za nezavisnost 2. reda, tursko - Orden Medžedije 2. reda, napolitansko - Orden Sv. Đorđe 3. reda, austrijsko - Orden Gvozdena kruna 1. reda 

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

  • 24.12.2018. | Završena Radionica o otvorenim izvorima

    Dirеktоr Vојnооbаvеštајnе аgеnciје brigаdni gеnеrаl Zоrаn Stојkоvić dоdеliо је u pеtаk, 21. dеcеmbrа, sеrtifikаtе pоlаznicimа Rаdiоnicе о upоtrеbi pоdаtаkа

  • 21.12.2018. | Sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti

    Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost, održanim 21. decembra 2018. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, za prethodni period.

  • 11.12.2018. | Sаrаdnjа sа Rаdiо-tеlеviziјоm Srbiје

    Pоlаznici Prоgrаmа stručnоg usаvršаvаnjа zа rаd u izаslаnstvimа оdbrаnе, kојi sprоvоdi Vојnооbаvеštајnа аgеnciја, pоsеtili su 5. dеcеmbrа Rаdiо-tеlеviziјu Srbiје.

Važniji linkovi

Pratite nas