Milutin Marinović

(1861-1944)


Rođen je 29. septembra 1861. godine u Velikom Gradištu, okrug Požarevački, od oca Petra, sreskog načelnika, i majke Danice. Umro je 22. aprila 1944. u Beogradu. Oženio se Jelenom, kćerkom Antonija Bogićevića, generala. Dece nije imao.

Osnovnu školu i sedam razreda Realke završio je u Beogradu. U vojsku je stupio kao pitomac 13. klase Vojne akademije, 1. oktobra 1880. Školovanje je završio 2. avgusta 1883, kao sedmi u rangu, kada je proizveden u čin pešadijskog potporučnika. Već oktobra 1884. upisao je 1. klasu Više škole Vojne akademije. Sa prekidom zbog Srpsko-bugarskog rata, završio je 1887, kao šesti u rangu od osamnaest upisanih. Iste godine, kao državni pitomac, poslat je u Rusiju na jednogodišnje usavršavanje gde je služio u jedinicama petrogradskog garnizona i pohađao nastavu na oficirskoj školi u Oronijenbaumu.

Unapređenje u činove: kaplar, 1. maja 1881. podnarednik, 1. septembra 1881. narednik, 1. septembra 1882. potporučik, 2. avgusta 1883. poručnik, 22. februara 1887. kapetan 2. klase, 22. januara 1891. kapetan 1. klase, 26. septembra 1893. major, 22. februara 1896. potpukovnik, 22. februara 1900. pukovnik,6. marta 1905. general, 1. novembra 1913.

Po završenoj Vojnoj akademiji, prvim rasporedom određen je za vodnika u Dunavskom pešadijskom puku. Na ovoj dužnosti bio je kratko, jer je već oktobra 1884. započeo pohađanje Više škole Vojne akademije.

Zbog rata sa Bugarskom, prekinuo je školovanje i septembra 1885. određen je za vršioca dužnosti komandira čete v 4. pešadijskom puku. Sa tom jedinicom učestvovao je u ratnnm operacijama. U toku 1886. i 1887. nastavio je preknnuto školovanje. Po završenom školovanju, juna 1887, vraćen je za vodnika u Dunavski pešadijski puk. Po povratku sa školovanja u Rusiji, oktobra 1888. određen je za vodnika u pitomačkoj četi Vojne akademije. Januara sledeće godine, postao je profesor Vojne akademije za predmete pravila službe i pešadijska egzircirna pravila.

Od 24. oktobra 1891. do 1. juna 1894. bio je na pripremi za đeneralštabnog oficira, od 1891. do kraja 1893. u Glavnom generalštabu, a 1894. u Đeneralštabnom odseku Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog. Od 1. juna 1894. vratio se u trupu, prvo kao vršilac dužnosti a zatim komandant 3. gardijskog bataljona. Na toj dužnosti bio je do 17. oktobra 1897, od kada je na čelu pešadijske Podoficirske škole, do 1. februara 1898.

Za vršioca dužnosti komandanta 14. pešadijskog puka postavljen je 1. februara 1898. a već 21. marta određen je za vršioca dužnosti načelnika Štaba komande Dunavske divizijske oblasti. U 2. pešadijskom puku, najpre od 20. juna 1899, bio je vršilac dužnosti komandanta, a od 9. marta 1900. komandant. Posle prevođenja u generalštabnu struku, avgusta 1900. određen je za šefa Unutrašnjeg odseka Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. Na toj dužnosti bio je do 19. aprila 1902. i za to vreme bio je i urednik časopisa «Ratnik«. Zatim je postavljen za vršioca dužnosti komandanta Timočke pešadijske brigade.

Vojni izaslanik u Petrogradu bio je od 10. januara do 29. juna 1903. Iako je u Rusiji boravio kratko, uspeo je da od ruske vlade i cara izdejstvuje na poklon 10 000 berdanovih pušaka sa po 300 metaka, sa kojim je vojska Srbije uspela da dopuni naoružanje svog 2. poziva. Nakon povratka iz inostranstva, po drugi put je postao je vršilac dužnosti komandanta Timočke pešadijske brigade.

Već oktobra 1903. godine premešten je za vršioca dužnosti načelnika Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba, a krajem iste postao je i član komisije za nov Zakon o ustrojstvu vojske. Ponovo se vratio u trupu 1904. godine - od 30. aprila bio je komandant 19. pešadijskog puka, a od 31. marta 1905. je na istoj dužnosti u 1. pešadijskom puku. Inspektor pešadije bio je prvi put od septembra 1906. do marta 1908. Od tada do marta 1909. bio je komandant Šumadijske divizijske oblasti, a u oktobru 1909. ponovo je postavljen za inspektora pešadije. Sa ove dužnosti, 11. oktobra 1909. postavljenje za ministra vojnog u kabinetu Nikole Pašića. Kao ministar vojni sproveo je sve kredite izglasane od Narodne skupštine za naoružanje i spremu vojske, izvršio je naoružanje pešadije mitreljezima i otvorio Pešadijsku školu gađanja.

Ostavku na ministarski položaj podneo je 4. marta 1910. Za komandanta Dunavske divizijske oblasti postavljen je 30. maja 1910, a za inspektora pešadije, po treći put, 6. marta 1911. Na toj dužnosti bio je do 5. septembra 1912, kada je postavljen za komandanta Timočke divizijske oblasti. Ovu dužnost obavljao je svega deset dana. Po izbijanju rata 1912. bio je pri Vrhovnoj komandi, a zatim je od 12. oktobra 1912. postavljen za komandanta mesta, u Skoplju.

U ratu 1913. godine, od februara, bio je komandant Šumadijske divizije 2. poziva. Inspektor pešadije ponovo je bio od avgusta 1913. do juna 1914. Svih tih godina, izuzev u vreme kada je bio ministar, bio je i na dužnosti sudije Vojnodisciplinskog suda. Polovinom juna 1914, zbog slabog zdravlja, otišao je u inostranstvo na lečenje. Rat Srbije i Austrougarske zatekao ga je u austrijskoj banji Karlsbad. Pri povratku u Srbiju, uhapšen je u Beču i interniran. U internaciji je bio do kraja 1918. godine. Za šefa Vojne misije u Beču postavljen je 1919. godine. Na toj dužnosti bio je do polovine 1920, kada je razrešen, stavljen na raspolaganje i penzionisan 1921. godine.

Odlikovanja: domaća: Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, Orden Karađorđeve zvezde 4. reda, Orden belog orla 4. i 5. reda, Orden takovskog krsta 3. i 4. reda,Zlatna medalja za hrabrost, Medalja za vojničke vrline, Spomenica kralja Petra 1. Spomenice ratova 1885. i 1912-1913. Strana: Rusko - Orden Svetog Stanislava sa lentom 1. reda Francusko - Orden legije časti 4. reda, Špansko - Orden oficirskog krsta sa zvezdom. 

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

  • 24.12.2018. | Završena Radionica o otvorenim izvorima

    Dirеktоr Vојnооbаvеštајnе аgеnciје brigаdni gеnеrаl Zоrаn Stојkоvić dоdеliо је u pеtаk, 21. dеcеmbrа, sеrtifikаtе pоlаznicimа Rаdiоnicе о upоtrеbi pоdаtаkа

  • 21.12.2018. | Sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti

    Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost, održanim 21. decembra 2018. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, za prethodni period.

  • 11.12.2018. | Sаrаdnjа sа Rаdiо-tеlеviziјоm Srbiје

    Pоlаznici Prоgrаmа stručnоg usаvršаvаnjа zа rаd u izаslаnstvimа оdbrаnе, kојi sprоvоdi Vојnооbаvеštајnа аgеnciја, pоsеtili su 5. dеcеmbrа Rаdiо-tеlеviziјu Srbiје.

Važniji linkovi

Pratite nas