• Kako se postaje pripadnik Vojnoobaveštajne agencije?

    Pripadnici Vojnoobaveštajne agencije (VOA) su profesionalni oficiri i podoficiri, vojni i državni službenici i nameštenici.

    Prijem na rad u VOA definisan je posebnom procedurom u kojoj se cene dotadašnji rezultati rada kadidata, poznavanje stranih jezika, provodi se psihološko testiranje i daje ocena lične stabilnosti kandidata, a naravno, sve je to praćeno i bezbednosnom proverom. Ovde posebno treba istaći da je osnovni princip za rad u VOA princip dobrovoljnosti.

    Regrutovanje profesionalnih pripadnika Vojske za rad u VOA može se vršiti na dva načina. Jedan od načina je da pojedinac izrazi želju da radi u organizacijskim jedinicama VOA, a drugi je da bude predložen. U oba slučaja početni korak je razgovor sa potencijalnim kandidatom, gde se cene njegova želja i očekivanja, to jest stiče opšti utisak o samom kandidatu. Nakon toga sledi procedura za prijem u VOA, u skladu sa Uputstvom za predlaganje, izbor, prijem na rad i prestanak rada u vojnoobaveštajnoj službi.
    Procedura se pokreće za lica za koja se proceni da njihov obrazovni i lični profil odgovara potrebama VOA. Sledeći koraci su : bezbednosna provera, psihološko testiranje, provera znanja jezika, kao i analize ocena rada i kretanja u službi kandidata. Na osnovu dobijenih rezultata Komisija VOA donosi odluku o prijemu.

    Vojnoobaveštajna agencija svoj kadar zanavlja i putem konkursa koji se objavljuju u sredstvima javnog informisanja. Po prijemu prijava i uobičajene procedure provere podataka i razgovora sa kandidatima, sledi selekcija, koja obuhvata različite vrste testiranja, a nakon toga se, od najkvalitetnijih kandidata, vrši izbor lica za rad u VOA.

    Tokom dalje karijere, a u skladu sa rezultatima koje postižu u radu, i potreba Agencije, njeni pripadnici upućuju se i na razne oblike usavršavanja, posebno iz oblasti obaveštajne delatnosti i stranih jezika. Kadar VOA školuje se i usavršava na adekvatnim školama u Vojsci i fakultetima u civilstvu (poslediplomske studije i specijalistička školovanja), kako u zemlji tako i u inostranstvu.

    U okviru organizacione strukture Agencije postoji i poseban deo koji se bavi planiranjem, organizovanjem i realizacijom kurseva za potrebe vojnoobaveštajne službe, a to je Centar za usavršavanje kadrova vojnoobaveštajne službe (CUKOS), koji kroz razne oblike kurseva, kao što su : Kurs za osposobljavanje profesionalnih oficira za rad u Izaslanstvima odbrane, Obaveštajno-operativni kurs za profesionalne oficire, Kurs za analitičare, Izviđačko-diverzantski kurs, Kurs skijanja, veranja i gorske službe spašavanja zimi i slično, vrši osposobljavanje, kako svojih pripadnika, tako i ostalih pripadnika iz sistema odbrane.

  • Šta piše u poslednjem godišnjem izveštaju o radu VOA?

    U godišnjem Izveštaju o radu VOA za 2009. godinu, koji je prezentovan nadležnom Odboru za odbranu i bezbednost Skupštine RS, prikazani su podaci o radu VOA, na osnovu kojih se može sagledati stanje, kvalitet i sposobnost VOA da realizuje svoje nadležnosti, funkcije i zadatke. Odbor se saglasio i usvojio izveštaj. Ovaj dokument je klasifikovan visokim stepenom tajnosti.

  • Ko su izaslanici odbrane Republike Srbije i na koji način se postaje vojni diplomata?

    U javnosti su prisutne predrasude da je diplomatija, kako civilna tako i vojna, lagodan život dokonih ljudi koji odlaze od prijema do prijema. Realnost je potpuno suprotna, reč je o mukotrpnom danonoćnom poslu koji zahteva stalan napor i punu mobilizaciju i fizičkih i umnih potencijala. Da bi taj izuzetno važan posao bio što kvalitetnije obavljen, neophodno je da se u izaslanstva odbrane Republike Srbije upućuju najbolji i najkvalitetniji oficiri. U Vojnoobaveštajnoj agenciji se posebna pažnja posvećuje izboru kadra za izaslanstva odbrane, koji se realizuje putem konkursa.

    Da bi se prijavili na konkurs, kandidati za mesto u izaslanstvu odbrane moraju da zadovolje opšte i posebne uslove.
    Što se tiče potrebnog nivoa stručne spreme, potrebno je da kandidat poseduje visok nivo vojnostručnog usavršavanja (komandno-štabno, odnosno generalštabno usavršavanje). Jedan od najvažnijih uslova je poznavanje jezika države za koju kandidat konkuriše, kao i engleskog jezika. Pored kandidata, očekuje se da i njihovi supružnici poseduju odgovarajući nivo znanja stranog jezika. Kandidat za dužnost u izaslanstvu mora da poseduje i ECDL sertifikat za poznavanje rada na računaru.
    Pored toga, veoma značajna su i psihološka testiranja, koja imaju za cilj da se ustanovi nivo inteligencije i opšte kulture, kao i psihološki profil kandidata i njihovih supruga. Rad u Izaslanstvu odbrane je, kao što je već rečeno, veoma naporan i stresan, zbog čega kandidati moraju da budu stabilne ličnosti, spremne da adekvatno reaguju u različitim situacijama u kojima mogu da se nađu. Na kraju, posebna komisija, u čijem sastavu se nalaze iskusni oficiri, bivši uspešni pripadnici izaslanstava, obavlja razgovore sa svim parovima na temu njihove porodične situacije, dosadašnjih iskustava, njihovim motivima za prijavljivanje na konkurs i spremnosti na sve ono što ih eventualno čeka u inostranstvu.

    Po prikupljanju kompletne dokumentacije i rezultata svih testiranja, komisija sačinjava detaljan izveštaj i rang liste kandidata za svako ponuđeno mesto. Izveštaj se dostavlja ministru odbrane, koji donosi konačnu odluku.

    Kandidati koji budu izabrani za dužnosti u izaslanstvima dolaze u Agenciju na pripreme za obavljanje novih dužnosti. Pripreme načelno traju 9 meseci. Jedan od značajnih segmenata pripreme su i pripreme supružnika budućih izaslanika ili pomoćnika izaslanika odbrane. U poslednjih nekoliko godina ovaj vid obuke je poboljšan sa namerom da omogući budućim vojnim diplomatama sticanje svih teorijskih i praktičnih znanja koja su im potrebna za obavljanje dužnosti. U realizaciju nastavnog procesa uključeni su bivši izaslanici odbrane, vojni i civilni eksperti za pojedine oblasti, kao što su: opšta i vojna diplomatija, bezbednosna pitanja, protokol, materijalno i finansijsko poslovanje Izaslanstva. Pokušavamo da kandidate suočimo sa realnim situacijama i problemima koji se dešavaju u praksi, koje oni sami treba da rešavaju. Neke od zadataka kandidati dobijaju iznenada, bez prethodnih priprema, a imaju ograničeno vreme da ih reše, kako bismo videli njihovo reagovanje i realizaciju zadataka u stresnoj situaciji. U obuci se koriste najsavremenija audio i video sredstva, deo aktivnosti se snima, a zatim analizira i izvlače zaključci. Tokom priprema, kandidati rešavaju nekoliko testova i pišu nekoliko pisanih radova, a pripreme se završavaju završnim usmenim ispitom. Tek nakon uspešno položenog ispita pokreće se procedura za dobijanje akreditiva (konsantmana) od države prijema i izaslanik odbrane se upućuje na dužnost.

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

Važniji linkovi

Pratite nas