Jovan Atanacković

(1848-1921)


Rođen je 26. marta 1848. godine u Negotinu od oca Jakova, trgovca i majke Milene. Umro je 9. avgusta 1921. u Beogradu. Bio je oženjen Jelenom, kćerkom Milovana Pejčinovića, upravnika dvora. Imao je sinove, Milana i Borisava, takođe oficire, te pet kćeri, Vasiliju, Kosaru, Kaju, Milenu i Ružicu.

Osnovnu školu učio je u Negotinu. Prva dva razreda gimnazije završio je u Zaječaru, a od četvrtog do šestog razreda u Beogradu. U vojsku je stupio kao pitomac 7. klase Artiljerijske škole, 9. oktobra 1865. Školovanje je završio 1. januara 1870, kao treći v rangu, kada je proizveden u čin artiljerijskog potporučnika.

Unapređenje u činove: kaplar, 4. aprila 1866. podnarednik, 6. marta 1868, narednik, 2. juna 1869, potporučnik, 1. januara 1870. poručnik, 1. januara 1873. kapetan 2. klase, 2. avgusta 1876. kapetan 1. klase, 16. juna 1877. major, 20. juna 1881. potpukovnik, 10. avgusta 1885. pukovnik, 1. novembra 1892. general, 6. decembra 1897.

Dužnosti: po završenoj Artiljerijskoj školi, prvim rasporedom, određen je za vodnika 1. poljske baterije Stajaće vojske. Sa te dužnosti, 7. januara 1871. određen je za delovođu Artiljerijske inspekcije. Od aprila 1872. bio je na dužnosti komandira Ćuprijske narodne baterije, a od 8. aprila 1874. vodnik u 1. artiljerijskom puku Stajaće vojske. Za komandira 1. brdske baterije određen je 15. aprila 1875. Za komandira 2. teške Timočke baterije određen je 17. aprila 1876, sa kojom je učestvovao u Prvom srpsko-turskom ratu 1876/77. Šef štaba Krajinske vojske postao je 10. juna 1877. Posle tri meseca, 9. septembra 1877, postavljen je za načelnika š[taba Drinskog kora i na toj funkciji bio je i u ratnim operacijama u Drugom srpsko-turskom ratu. Za načelnika štaba Drinske divizije dolazi 5. oktobra, pa posle godinu dana, 23. oktobra 1879, prelazi na službu u Đeneralštabno odeljenje Glavnog generalštaba i postaje ordonans-oficir kneza Milana Obrenovića. Dužnost kneževog ordonansa vršio je do 1. oktobra 1881.

Već 1. aprila 1880. bio je na novoj dužnosti - vršilac dužnosti načelnika štaba Artiljerijske brigade, do 30. oktobra 1882, kada je postao načelnik Štaba komande Aktivne vojske. Posle toga za kratko se vraća u trupu. Najpre je 15. februara 1883. određen za komandanta 11. bataljona Stajaće vojske, a 12. oktobra iste godine za vršioca dužnosti komandanta Šumadijskog pešadijskog puka stalnog kadra. Za načelnika Operativnog odeljenja Štaba Vrhovne komande postavljen je 2. novembra 1885. Na toj dužnosti učestvovao je u ratnim događajima 1885. Za načelnika štaba Dunavske divizijske oblasti postavljen je 1. marta 1886. U Šumadijski pešadijski puk stalnog kadra ponovo se vratio 30. aprila 1888, ali kao komandant. Na toj dužnosti ostao je veoma kratko.

Već 25. avgusta postavljen je za šefa Unutrašnjeg odseka Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. Zatim je određen za načelnika Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba, 27. marta 1889, i na toj dužnosti ostaje do 10. februara 1893, kada je postao komandant Timočke divizijske oblasti. Načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog, postao je 2. septembra 1894. Na toj funkciji, u periodu 1894-1896, bio je i urednik Službenog vojnog lista. Za pomoćnika i vršioca dužnosti načelnika Glavnog generalštaba određen je 18. marta 1897. godine. Potom, 1. februara 1899. postavljen je za komandanta Beogradske tvrđave i na toj dužnosti nalazio se do 25. maja iste godine. Istovremeno, bio je postavljen i za predsednika artiljerijskog komiteta.

Od 11. oktobra 1897. godine, u kabinetu dr Vladana Đorđevića, bio je ministar građevina. Na tom položaju ostaje do 22. januara 1899, kada se povukao. Ponovo se na to mesto vratio 25. maja i na njemu ostao do imenovanja za ministra vojnog, decembra iste godine. Rekonstrukcijom kabineta dr Vladana Đorđevića, posle smrti Dragomira Vučkovića, 10. decembra 1899. postavljen je za ministra vojnog i na tom položaju ostaje do 12. jula 1900. ; Prvi put je penzionisan 12. jula 1900, ali je 20. novembra 1902. reaktiviran i postavljen za inspektora pešadije Ministarstva vojnog. Sedam dana nakon ovog postavljenja, dobio je i položaj člana Višeg vojnog saveta.

Po prevratu izvršenom 29. maja 1903. godine, u kabinetu Jovana Avakumovića, od 29. maja 1903. do 12. jula 1903, ponovo je bio ministar vojni. Na istoj dužnosti bio je u novom kabinetu Jovana Avakumovića, od 12. jula do 2. avgusta 1903, kada je podneo ostavku. Po odlasku sa dužnosti ministra vojnog, 8. avgusta postavljen je za kancelara Kraljevskih ordena i na toj dužnosti ostaje do 31. marta 1906, kada je, po svojoj molbi, penzionisan drugi put. U ratnim događajima 1912. godine, kao general u rezervi, mobilisan je i određen za delegata Srpske vlade i Vrhovne komande u Crnoj Gori, kod kralja Nikole i crnogorske Vrhovne komande. Na dužnosti delegata ostaje do decembra 1913. godine, kada je po povratku u Srbiju, po drugi put, postavljen za kancelara Kraljevskih ordena. Na toj dužnosti bio je do 1. aprila 1917.

Po razrešenju, otišao je u Švajcarsku, gde je obrazovao biro za pomoć zarobljenicima. Poslove upravnika ovog biroa vršio je do kraja 1918. godine. Tada je materijale ovog biroa predao Društvu Crvenog krsta i konačno otišao u penziju. Osim pomenutih ratnih i mirnodopskih dužnosti, obavljao je i druge. Osamdesetih i devedesetih godina, u više mahova bio je član komisije za oficirske ispite. Godine 1899, uz brojne dužnosti, bio je i predsednik invalidskog suda.

Odlikovanja: domaća - Orden belog orla 4. i 5. reda, Orden takovskog krsta s mačevima 5. reda, Orden takovskog krsta 2. i 5. reda, Srebrna medalja za hrabrost, Spomenice za ratove 1876-78,1885-86 i 1912-18. Strana: francuska - Orden legije časti 5. reda, austrijska - Orden Franca Josifa 3. reda.

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

  • 24.12.2018. | Završena Radionica o otvorenim izvorima

    Dirеktоr Vојnооbаvеštајnе аgеnciје brigаdni gеnеrаl Zоrаn Stојkоvić dоdеliо је u pеtаk, 21. dеcеmbrа, sеrtifikаtе pоlаznicimа Rаdiоnicе о upоtrеbi pоdаtаkа

  • 21.12.2018. | Sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti

    Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost, održanim 21. decembra 2018. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, za prethodni period.

  • 11.12.2018. | Sаrаdnjа sа Rаdiо-tеlеviziјоm Srbiје

    Pоlаznici Prоgrаmа stručnоg usаvršаvаnjа zа rаd u izаslаnstvimа оdbrаnе, kојi sprоvоdi Vојnооbаvеštајnа аgеnciја, pоsеtili su 5. dеcеmbrа Rаdiо-tеlеviziјu Srbiје.

Važniji linkovi

Pratite nas