NASTANAK PRVOG "JUGOSLOVENSKOG VOJNOOBAVEŠTAJNOG ORGANA" 
 
U Srpskoj vojsci, prva zvanična institucija koja je imala u svojoj nadležnosti i vojnoobaveštajnu funkciju, bio je Glavni đeneralštab, ustanovljen uredbom "Ustroj­stvo đeneralataba" iz 1876.godine. Nosilac te funkcije bilo je njegovo Prvo, u stvari Operativno odeljenje. 
"Uredbom o đeneralštabnoj struci" iz 1884. godine regulisano je da rukovodeći i izvršni organ vojnoobaveštajne službe bude Spoljni odsek Operativnog odeljenja. 
Od 1900.godine Glavni đeneralštab je Spoljnjem odseku proširio nadležnos­ti te je Uredbom o đeneralštabnoj struci iz 1902. godine nazivan Izveštajnim odsekom  Operaciskog odeljenja
1908. godine, nakon aneksije Bosne i Hercegovine, Glavni đeneralštab je formirao granične rejone sa Turskom i Austro-Ugarskom prema Bosni, koji su imali nadzorne oficire sa isključivo obaveštajnim zadacima.
 
Prostor granice sa Turskom pokrivali su granični rejoni :
 
  • Vranjski - nadzorni oficir Božin Simić,
  • Raški - kapetan Radoje Pantić i
  • Javorski - kapetan Milan Vidojević.

Svaki granični rejon je predstavljao jedan obaveštajni centar.

 
U toku Prvog svetskog rata, kada je od Glavnog đeneralštaba, kao jezgra, formiran štab Srpske vrhovne komande, Izveštajni odsek Opera­cijskog odeljenja postao je Obaveštajni odsek Operativnog odeljenja Vrhovne komande
Na Solunskom frontu 1916-1918. godine, sve aktivnosti vojnoobaveštajne službe integrisano je izvodilo Ope­rativno odeljenje Vrhovne komande, pretežno preko svog Obaveštajnog odseka koji je u svom sastavu imao Ratni pres-biro, Cenzuru VK, Policijsku sekciju, delegate i održače veza kod savez­ničkih vojski i povremeno četničke (specijalne) sastave. Vojnoobaveštajna funkcija bila je integrisana sa svim funkcijama Vrhovne koman­de (operativnom, pozadinskom i dr.) i obuhvatala je više tada područ­nih funkcija: bezbednost, informativno-propagandna delatnost, organizovanje i koordinacija specijalnim dejstvima i jedan deo odnosa sa savezničkim vojskama.   
Rad Obaveštajnog odseka bio je intenzivan i uspešan i zaključeno je da treba da preraste u Obaveštajno odeljenje Vrhov­ne komande na čemu su posebno insistirali načelnik Štaba Vrhovne komande i njegov pomoćnik. 
Na Solunskom frontu štab Vrhovne komande uspešno je unapređivao svoj rad a jedan od načina bilo je uopštavanje i korišćenje sopstvenih, savezničkih i neprijateljskih iskustava. Izdvajamo zaključak da Obaveštajni odsek treba da preraste u Obaveštajno odeljenje Vrhov­ne komande na čemu su posebno insistirali načelnik štaba Vrhovne komande i njegov pomoćnik koji su najviše bili angažovani na integrisanju rada jedanaest odeljenja Vrhovne komande. 

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

  • 29.03.2019. | Saopštenje o tribini o NATO agresiji

    U skladu sa Programom obeležavanja 20 godina od odbrane od NATO agresije, izaslanici odbrane Republike Srbije su u proteklom periodu organizovali niz događaja

  • 12.03.2019. | Pukovniku Rašeti francuski orden Nacionalnog reda za zasluge

    Nekadašnjem izaslaniku odbrane Republike Srbije u Republici Francuskoj pukovniku Zoranu Rašeti uručen je orden Nacionalnog reda za zasluge, u rangu viteza

  • 09.03.2019. | Ministar Vulin na Konferenciji izaslanika odbrane

    Sastanku u okviru Konferencije izaslanika odbrane Republike Srbije, održanom danas u Domu Garde na Topčideru, prisustvovali su ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović i članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba.

Važniji linkovi

Pratite nas