ПОПОВИЋ Р. ЖАРКО
- Кадетског корпуса у Одеси (1906-1913),
- Артиљеријског училишта у Петрограду (1913-1914),
- Више ратне школе- Ецоле Супериере де ла Гуерре - у Паризу (1921-1923)
У српску војску ступио је као добровољац 1914 и борио се у 8. батерији Моравског арт. пука као водник, потом од јануара 1915 у Дунавском арт. пуку.
На Солунском фронту је од 30. VII 1917 у штабу артиљерије Моравске дивизије као везиста. Рањаван и на Церу и на Горничеву. После рата био је члан Делегације Владе и ВК у Софији, потом Војне мисије (1919-1920), после Париза командује батеријом у Дунавској бригади, а од 25. Х 1924 стално је у Генералштабу.
После Каирске афере прешао је као пуковник у британску војску. Учествовао је на страни Британаца у акцијама против Мау Мау покрета у Кенији. После је радио за ОУН – УНИЦЕФ у Женеви и био представник у Уганди средином 1960их. У чин пуковника унапређен је 1936. У емиграцији је живео са својом супругом Косаром, ћерком Косте Главинића, универзитетског професора, министра и председника Београдске општине. У Лондону су становали у кући Бошка и Вере Станојловић. Бошко је био син пок. армијског генерала Радисава, и као мајор од 6. VIII 1940 био помоћник војног аташеа у Москви.
