• Како се постаје припадник Војнообавештајне агенције?

    Припадници Војнообавештајне агенције (ВОА) су професионални официри и подофицири, војни и државни службеници и намештеници.

    Пријем на рад у ВОА дефинисан је посебном процедуром у којој се цене дотадашњи резултати рада кадидата, познавање страних језика, проводи се психолошко тестирање и даје оцена личне стабилности кандидата, а наравно, све је то праћено и безбедносном провером. Овде посебно треба истаћи да је основни принцип за рад у ВОА принцип добровољности.

    Регрутовање професионалних припадника Војске за рад у ВОА може се вршити на два начина. Један од начина је да појединац изрази жељу да ради у организацијским јединицама ВОА, а други је да буде предложен. У оба случаја почетни корак је разговор са потенцијалним кандидатом, где се цене његова жеља и очекивања, то јест стиче општи утисак о самом кандидату. Након тога следи процедура за пријем у ВОА, у складу са Упутством за предлагање, избор, пријем на рад и престанак рада у војнообавештајној служби.
    Процедура се покреће за лица за која се процени да њихов образовни и лични профил одговара потребама ВОА. Следећи кораци су : безбедносна провера, психолошко тестирање, провера знања језика, као и анализе оцена рада и кретања у служби кандидата. На основу добијених резултата Комисија ВОА доноси одлуку о пријему.

    Војнообавештајна агенција свој кадар занавља и путем конкурса који се објављују у средствима јавног информисања. По пријему пријава и уобичајене процедуре провере података и разговора са кандидатима, следи селекција, која обухвата различите врсте тестирања, а након тога се, од најквалитетнијих кандидата, врши избор лица за рад у ВОА.

    Током даље каријере, а у складу са резултатима које постижу у раду, и потреба Агенције, њени припадници упућују се и на разне облике усавршавања, посебно из области обавештајне делатности и страних језика. Кадар ВОА школује се и усавршава на адекватним школама у Војсци и факултетима у цивилству (последипломске студије и специјалистичка школовања), како у земљи тако и у иностранству.

    У оквиру организационе структуре Агенције постоји и посебан део који се бави планирањем, организовањем и реализацијом курсева за потребе војнообавештајне службе, а то је Центар за усавршавање кадрова војнообавештајне службе (ЦУКОС), који кроз разне облике курсева, као што су : Курс за оспособљавање професионалних официра за рад у Изасланствима одбране, Обавештајно-оперативни курс за професионалне официре, Курс за аналитичаре, Извиђачко-диверзантски курс, Курс скијања, верања и горске службе спашавања зими и слично, врши оспособљавање, како својих припадника, тако и осталих припадника из система одбране.

  • Шта пише у последњем годишњем извештају о раду ВОА?

    У годишњем Извештају о раду ВОА за 2009. годину, који је презентован надлежном Одбору за одбрану и безбедност Скупштине РС, приказани су подаци о раду ВОА, на основу којих се може сагледати стање, квалитет и способност ВОА да реализује своје надлежности, функције и задатке. Одбор се сагласио и усвојио извештај. Овај документ је класификован високим степеном тајности.

  • Ко су изасланици одбране Републике Србије и на који начин се постаје војни дипломата?

    У јавности су присутне предрасуде да је дипломатија, како цивилна тако и војна, лагодан живот доконих људи који одлазе од пријема до пријема. Реалност је потпуно супротна, реч је о мукотрпном даноноћном послу који захтева сталан напор и пуну мобилизацију и физичких и умних потенцијала. Да би тај изузетно важан посао био што квалитетније обављен, неопходно је да се у изасланства одбране Републике Србије упућују најбољи и најквалитетнији официри. У Војнообавештајној агенцији се посебна пажња посвећује избору кадра за изасланства одбране, који се реализује путем конкурса.

    Да би се пријавили на конкурс, кандидати за место у изасланству одбране морају да задовоље опште и посебне услове.
    Што се тиче потребног нивоа стручне спреме, потребно је да кандидат поседује висок ниво војностручног усавршавања (командно-штабно, односно генералштабно усавршавање). Један од најважнијих услова је познавање језика државе за коју кандидат конкурише, као и енглеског језика. Поред кандидата, очекује се да и њихови супружници поседују одговарајући ниво знања страног језика. Кандидат за дужност у изасланству мора да поседује и ECDL сертификат за познавање рада на рачунару.
    Поред тога, веома значајна су и психолошка тестирања, која имају за циљ да се установи ниво интелигенције и опште културе, као и психолошки профил кандидата и њихових супруга. Рад у Изасланству одбране је, као што је већ речено, веома напоран и стресан, због чега кандидати морају да буду стабилне личности, спремне да адекватно реагују у различитим ситуацијама у којима могу да се нађу. На крају, посебна комисија, у чијем саставу се налазе искусни официри, бивши успешни припадници изасланстава, обавља разговоре са свим паровима на тему њихове породичне ситуације, досадашњих искустава, њиховим мотивима за пријављивање на конкурс и спремности на све оно што их евентуално чека у иностранству.

    По прикупљању комплетне документације и резултата свих тестирања, комисија сачињава детаљан извештај и ранг листе кандидата за свако понуђено место. Извештај се доставља министру одбране, који доноси коначну одлуку.

    Кандидати који буду изабрани за дужности у изасланствима долазе у Агенцију на припреме за обављање нових дужности. Припреме начелно трају 9 месеци. Један од значајних сегмената припреме су и припреме супружника будућих изасланика или помоћника изасланика одбране. У последњих неколико година овај вид обуке је побољшан са намером да омогући будућим војним дипломатама стицање свих теоријских и практичних знања која су им потребна за обављање дужности. У реализацију наставног процеса укључени су бивши изасланици одбране, војни и цивилни експерти за поједине области, као што су: општа и војна дипломатија, безбедносна питања, протокол, материјално и финансијско пословање Изасланства. Покушавамо да кандидате суочимо са реалним ситуацијама и проблемима који се дешавају у пракси, које они сами треба да решавају. Неке од задатака кандидати добијају изненада, без претходних припрема, а имају ограничено време да их реше, како бисмо видели њихово реаговање и реализацију задатака у стресној ситуацији. У обуци се користе најсавременија аудио и видео средства, део активности се снима, а затим анализира и извлаче закључци. Током припрема, кандидати решавају неколико тестова и пишу неколико писаних радова, а припреме се завршавају завршним усменим испитом. Тек након успешно положеног испита покреће се процедура за добијање акредитива (консантмана) од државе пријема и изасланик одбране се упућује на дужност.

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

Важнији линкови

Пратите нас