• Како се постаје припадник Војнообавештајне агенције?

    Припадници Војнообавештајне агенције (ВОА) су професионални официри и подофицири, војни и државни службеници и намештеници.

    Пријем на рад у ВОА дефинисан је посебном процедуром у којој се цене дотадашњи резултати рада кадидата, познавање страних језика, проводи се психолошко тестирање и даје оцена личне стабилности кандидата, а наравно, све је то праћено и безбедносном провером. Овде посебно треба истаћи да је основни принцип за рад у ВОА принцип добровољности.

    Регрутовање професионалних припадника Војске за рад у ВОА може се вршити на два начина. Један од начина је да појединац изрази жељу да ради у организацијским јединицама ВОА, а други је да буде предложен. У оба случаја почетни корак је разговор са потенцијалним кандидатом, где се цене његова жеља и очекивања, то јест стиче општи утисак о самом кандидату. Након тога следи процедура за пријем у ВОА, у складу са Упутством за предлагање, избор, пријем на рад и престанак рада у војнообавештајној служби.
    Процедура се покреће за лица за која се процени да њихов образовни и лични профил одговара потребама ВОА. Следећи кораци су : безбедносна провера, психолошко тестирање, провера знања језика, као и анализе оцена рада и кретања у служби кандидата. На основу добијених резултата Комисија ВОА доноси одлуку о пријему.

    Војнообавештајна агенција свој кадар занавља и путем конкурса који се објављују у средствима јавног информисања. По пријему пријава и уобичајене процедуре провере података и разговора са кандидатима, следи селекција, која обухвата различите врсте тестирања, а након тога се, од најквалитетнијих кандидата, врши избор лица за рад у ВОА.

    Током даље каријере, а у складу са резултатима које постижу у раду, и потреба Агенције, њени припадници упућују се и на разне облике усавршавања, посебно из области обавештајне делатности и страних језика. Кадар ВОА школује се и усавршава на адекватним школама у Војсци и факултетима у цивилству (последипломске студије и специјалистичка школовања), како у земљи тако и у иностранству.

    У оквиру организационе структуре Агенције постоји и посебан део који се бави планирањем, организовањем и реализацијом курсева за потребе војнообавештајне службе, а то је Центар за усавршавање кадрова војнообавештајне службе (ЦУКОС), који кроз разне облике курсева, као што су : Курс за оспособљавање професионалних официра за рад у Изасланствима одбране, Обавештајно-оперативни курс за професионалне официре, Курс за аналитичаре, Извиђачко-диверзантски курс, Курс скијања, верања и горске службе спашавања зими и слично, врши оспособљавање, како својих припадника, тако и осталих припадника из система одбране.

  • Шта пише у последњем годишњем извештају о раду ВОА?

    У годишњем Извештају о раду ВОА за 2009. годину, који је презентован надлежном Одбору за одбрану и безбедност Скупштине РС, приказани су подаци о раду ВОА, на основу којих се може сагледати стање, квалитет и способност ВОА да реализује своје надлежности, функције и задатке. Одбор се сагласио и усвојио извештај. Овај документ је класификован високим степеном тајности.

  • Ко су изасланици одбране Републике Србије и на који начин се постаје војни дипломата?

    У јавности су присутне предрасуде да је дипломатија, како цивилна тако и војна, лагодан живот доконих људи који одлазе од пријема до пријема. Реалност је потпуно супротна, реч је о мукотрпном даноноћном послу који захтева сталан напор и пуну мобилизацију и физичких и умних потенцијала. Да би тај изузетно важан посао био што квалитетније обављен, неопходно је да се у изасланства одбране Републике Србије упућују најбољи и најквалитетнији официри. У Војнообавештајној агенцији се посебна пажња посвећује избору кадра за изасланства одбране, који се реализује путем конкурса.

    Да би се пријавили на конкурс, кандидати за место у изасланству одбране морају да задовоље опште и посебне услове.
    Што се тиче потребног нивоа стручне спреме, потребно је да кандидат поседује висок ниво војностручног усавршавања (командно-штабно, односно генералштабно усавршавање). Један од најважнијих услова је познавање језика државе за коју кандидат конкурише, као и енглеског језика. Поред кандидата, очекује се да и њихови супружници поседују одговарајући ниво знања страног језика. Кандидат за дужност у изасланству мора да поседује и ECDL сертификат за познавање рада на рачунару.
    Поред тога, веома значајна су и психолошка тестирања, која имају за циљ да се установи ниво интелигенције и опште културе, као и психолошки профил кандидата и њихових супруга. Рад у Изасланству одбране је, као што је већ речено, веома напоран и стресан, због чега кандидати морају да буду стабилне личности, спремне да адекватно реагују у различитим ситуацијама у којима могу да се нађу. На крају, посебна комисија, у чијем саставу се налазе искусни официри, бивши успешни припадници изасланстава, обавља разговоре са свим паровима на тему њихове породичне ситуације, досадашњих искустава, њиховим мотивима за пријављивање на конкурс и спремности на све оно што их евентуално чека у иностранству.

    По прикупљању комплетне документације и резултата свих тестирања, комисија сачињава детаљан извештај и ранг листе кандидата за свако понуђено место. Извештај се доставља министру одбране, који доноси коначну одлуку.

    Кандидати који буду изабрани за дужности у изасланствима долазе у Агенцију на припреме за обављање нових дужности. Припреме начелно трају 9 месеци. Један од значајних сегмената припреме су и припреме супружника будућих изасланика или помоћника изасланика одбране. У последњих неколико година овај вид обуке је побољшан са намером да омогући будућим војним дипломатама стицање свих теоријских и практичних знања која су им потребна за обављање дужности. У реализацију наставног процеса укључени су бивши изасланици одбране, војни и цивилни експерти за поједине области, као што су: општа и војна дипломатија, безбедносна питања, протокол, материјално и финансијско пословање Изасланства. Покушавамо да кандидате суочимо са реалним ситуацијама и проблемима који се дешавају у пракси, које они сами треба да решавају. Неке од задатака кандидати добијају изненада, без претходних припрема, а имају ограничено време да их реше, како бисмо видели њихово реаговање и реализацију задатака у стресној ситуацији. У обуци се користе најсавременија аудио и видео средства, део активности се снима, а затим анализира и извлаче закључци. Током припрема, кандидати решавају неколико тестова и пишу неколико писаних радова, а припреме се завршавају завршним усменим испитом. Тек након успешно положеног испита покреће се процедура за добијање акредитива (консантмана) од државе пријема и изасланик одбране се упућује на дужност.

Printer frendly

 

A+ A-

Quicksearch

Last news

  • 21.12.2018. | Sitting of the Security Services Control Committee

    At the sittings held on 21 December 2018 and closed to the public, the Security Services Control Committee considered and adopted the activity reports of the Military Security Agency and the Military Intelligence Agency for the previous period.

  • 13.11.2018. | Brigadier General Stojkovic at the SEEMIC Conference

    The Director of the Military Intelligence Agency Brigadier General Zoran Stojkovic participated on 10th annual South East Europe Military Intelligence Chiefs (SEEMIC) Conference

  • 09.11.2018. | The Armistice Day Marked

    The members of the Military Intelligence Agency have gathered today to commemorate the 11th November

Links

Follow Us