НАСТАНАК ПРВОГ "ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВОЈНООБАВЕШТАЈНОГ ОРГАНА"
У Српској војсци, прва званична институција која је имала у својој надлежности и војнообавештајну функцију, био је Главни ђенералштаб, установљен уредбом "Устројство ђенералштаба" из 1876.године. Носилац те функције било је његово Прво, у ствари Оперативно одељење.
"Уредбом о ђенералштабној струци" из 1884. године регулисано је да руководећи и извршни орган војнообавештајне службе буде Спољни одсек Оперативног одељења.
Од 1900.године Главни ђенералштаб је Спољњем одсеку проширио надлежности те је Уредбом о ђенералштабној струци из 1902. године називан Извештајним одсеком Операциског одељења.
1908. године, након анексије Босне и Херцеговине, Главни ђенералштаб је формирао граничне рејоне са Турском и Аустро-Угарском према Босни, који су имали нaдзорне официре са искључиво обавештајним задацима.
Простор границе са Турском покривали су гранични рејони :
- Врањски - надзорни официр Божин Симић,
- Рашки - капетан Радоје Пантић и
- Јаворски - капетан Милан Видојевић.
Сваки гранични рејон је представљао један обавештајни центар.
У току Првог светског рата, када је од Главног ђенералштаба, као језгра, формиран штаб Српске врховне команде, Извештајни одсек Операцијског одељења постао је Обавештајни одсек Оперативног одељења Врховне команде.
На Солунском фронту 1916-1918. године, све активности војнообавештајне службе интегрисано је изводило Оперативно одељење Врховне команде, претежно преко свог Обавештајног одсека који је у свом саставу имао Ратни прес-биро, Цензуру ВК, Полицијску секцију, делегате и одржаче веза код савезничких војски и повремено четничке (специјалне) саставе. Војнообавештајна функција била је интегрисана са свим функцијама Врховне команде (оперативном, позадинском и др.) и обухватала је више тада подручних функција: безбедност, информативно-пропагандна делатност, организовање и координација специјалним дејствима и један део односа са савезничким војскама.
Рад Обавештајног одсека био је интензиван и успешан и закључено је да треба да прерасте у Обавештајно одељење Врховне команде на чему су посебно инсистирали начелник Штаба Врховне команде и његов помоћник.
На Солунском фронту штаб Врховне команде успешно је унапређивао свој рад а један од начина било је уопштавање и коришћење сопствених, савезничких и непријатељских искустава. Издвајамо закључак да Обавештајни одсек треба да прерасте у Обавештајно одељење Врховне команде на чему су посебно инсистирали начелник штаба Врховне команде и његов помоћник који су највише били ангажовани на интегрисању рада једанаест одељења Врховне команде.