Влада Р. Србије о мрежи изасланстава одбране
18. 11. 2010
До сада је Министарство одбране располагало са 19 војних изасланстава, али одлуком Владе Србија може образовати изасланства одбране у 32 државе, а изасланике одбране може акредитовати на нерезиденцијалној основи у још десет земаља, рекао је за “Блиц” в.д. директора Војнообавештајне агенције бригадни генерал Драган Владисављевић.
Генерал Владисављевић: Настојимо да изасланства имамо и у државама са којима планирамо заједничке активност Од постојећих 19 војних изасланства, како објашњава Владисављевић, у четири државе - САД, Великој Британији, Немачкој и Русији налазе се изасланик и помоћник изасланика одбране, док су у преосталим изасланствима само изасланици одбране (Хрватска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Босна и Херцеговина, те Француска, Италија, Аустрија, Грчка, Турска и Шпанија, а у Азији и Африци - Кина, Египат и Либија).
Одговарајући на питање на основу чега се одређује број изасланстава, као и земље у којима ће они радити, Владисављевић каже:
- Одлуку о броју и распореду изасланства одбране доноси Влада Републике Србије, а министар одбране прописује правилник о изасланствима. Одлуку о образовању, затварању или укидању доноси министар одбране на предлог директора Војнообавештајне агенције. Овај предлог формулише на основу анализе безбедносних и одбрамбених приоритета земље, сагледавања претњи и потребе за праћењем политичко-безбедносне ситуације у појединим регионима.
Директор ВОА објашњава да су најважнија изасланства свакако у земљама нашег непосредног окружења, али и у великим европским државама и сталним чланицама Савета безбедности УН.
- У последње време посебно настојимо да изасланства имамо у државама које дају велики допринос међународној безбедности и са којима планирамо заједничке активности, попут Шпаније. Али, селекција се врши и да би се ускладиле жеље и економске могућности. У том смислу, постоји опција вршења ове функције на нерезиденцијалној основи - наводи наш саговорник.
Војна изасланства, подсећа он, оснивају се при сталним дипломатским мисијама у иностранству, а јачањем цивилне контроле и развојем одбрамбене функције војни изасланици су добили, како наводи, читав низ нових задатака из области међународних односа, политике одбране, међународне војне сарадње, економске, научне и научно-техничке сарадње из домена одбране.
Иначе, у хијерархији система одбране, војни изасланици потчињени су министру одбране, њихов рад посредно контролишу Влада и парламент Републике Србије. Организационо, припадају Војнообавештајној агенцији МО и подређени су њеном директору. Према инструкцијама и на бази података које прикупљају као званични представници, прописаним и легалним дипломатским средствима, изасланици одбране сачињавају извештаје о развоју догађаја у државама где бораве и другим државама од интереса за безбедност Србије. Истовремено, у дипломатској мисији Србије саветују наше амбасадоре у питањима одбране.
Распадом СФРЈ бројна војна изасланства су угашена. После НАТО агресије прекинути су дипломатски односи са четири водеће земље НАТО - САД, Великом Британијом, Немачком и Француском. После 5. октобра 2000. поново су активирана. Владисављевић напомиње да затварање војних изасланстава негативно утиче на укупне билатералне односе и интересе земље.
Одлуком Владе одобрено је оснивање изасланства одбране у: Албанији, Аустрији, Белгији, БиХ, Бугарској, Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске, Грчкој, Египту, Израелу, Индији, Ираку, Ирану, Италији, Јужноафричкој Републици, Кини, Либији, Мађарској, Македонији, Немачкој, Норвешкој, Румунији, Русији, САД, Турској, Украјини, Француској, Хрватској, Чешкој, Шпанији, Алжиру, Холандији и Португалу. У државама у којима није образовано изасланство одбране Србије, изасланик одбране може се акредитовати на нерезиденцијалној основи, и то у Белорусији, Данској, Канади, Молдавији, Пољској, Словачкој, Словенији, Финској, Црној Гори и Шведској
