НАСТАНАК ПРВОГ "ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВОЈНООБАВЕШТАЈНОГ ОРГАНА" 
 
У Српској војсци, прва званична институција која је имала у својој надлежности и војнообавештајну функцију, био је Главни ђенералштаб, установљен уредбом "Устрој­ство ђенералштаба" из 1876.године. Носилац те функције било је његово Прво, у ствари Оперативно одељење. 
"Уредбом о ђенералштабној струци" из 1884. године регулисано је да руководећи и извршни орган војнообавештајне службе буде Спољни одсек Оперативног одељења. 
Од 1900.године Главни ђенералштаб је Спољњем одсеку проширио надлежнос­ти те је Уредбом о ђенералштабној струци из 1902. године називан Извештајним одсеком  Операциског одељења
1908. године, након анексије Босне и Херцеговине, Главни ђенералштаб је формирао граничне рејоне са Турском и Аустро-Угарском према Босни, који су имали нaдзорне официре са искључиво обавештајним задацима.
 
Простор границе са Турском покривали су гранични рејони :
 
  • Врањски - надзорни официр Божин Симић,
  • Рашки - капетан Радоје Пантић и
  • Јаворски - капетан Милан Видојевић.

Сваки гранични рејон је представљао један обавештајни центар.

 
У току Првог светског рата, када је од Главног ђенералштаба, као језгра, формиран штаб Српске врховне команде, Извештајни одсек Опера­цијског одељења постао је Обавештајни одсек Оперативног одељења Врховне команде
На Солунском фронту 1916-1918. године, све активности војнообавештајне службе интегрисано је изводило Опе­ративно одељење Врховне команде, претежно преко свог Обавештајног одсека који је у свом саставу имао Ратни прес-биро, Цензуру ВК, Полицијску секцију, делегате и одржаче веза код савез­ничких војски и повремено четничке (специјалне) саставе. Војнообавештајна функција била је интегрисана са свим функцијама Врховне коман­де (оперативном, позадинском и др.) и обухватала је више тада подруч­них функција: безбедност, информативно-пропагандна делатност, организовање и координација специјалним дејствима и један део односа са савезничким војскама.   
Рад Обавештајног одсека био је интензиван и успешан и закључено је да треба да прерасте у Обавештајно одељење Врхов­не команде на чему су посебно инсистирали начелник Штаба Врховне команде и његов помоћник. 
На Солунском фронту штаб Врховне команде успешно је унапређивао свој рад а један од начина било је уопштавање и коришћење сопствених, савезничких и непријатељских искустава. Издвајамо закључак да Обавештајни одсек треба да прерасте у Обавештајно одељење Врхов­не команде на чему су посебно инсистирали начелник штаба Врховне команде и његов помоћник који су највише били ангажовани на интегрисању рада једанаест одељења Врховне команде. 

 

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

  • 29.03.2019. | Саопштење о трибини о НАТО агресији

    У складу са Програмом обележавања 20 година од одбране од НАТО агресије, изасланици одбране Републике Србије су у протеклом периоду организовали низ догађаја

  • 12.03.2019. | Пуковнику Рашети француски орден Националног реда за заслуге

    Некадашњем изасланику одбране Републике Србије у Републици Француској пуковнику Зорану Рашети уручен је орден Националног реда за заслуге, у рангу витеза

  • 09.03.2019. | Министар Вулин на Конференцији изасланика одбране

    Састанку у оквиру Конференције изасланика одбране Републике Србије, одржаном данас у Дому Гарде на Топчидеру, присуствовали су министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић и чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба.

Важнији линкови

Пратите нас